Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 19.04.

20.04.2019. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 12.04. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 19.04.

Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 19.04.

Peskov: Nadamo se da novi predsednik Ukrajine neće pripadati partiji rata - Kremlj se nada da novi predsednik Ukrajine neće pripadati partiji rata, izjavio je portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

„I da će taj čovek u potpunosti isključiti sve vojne metode rešavanja situacije u Donbasu. Želim da se nadam da će taj čovek drugačije gledati na perspektivu saradnje Rusije i Ukrajine“, odgovorio je Peskov na pitanje šta Kremlj očekuje od Vladimira Zelenskog ako bude izabran za predsednika Ukrajine.

On je naglasio da budući predsednik Ukrajine mora da unapređuje odnose sa Rusijom, na bazi uzajamnog poverenja.

„Istine radi, treba primetiti da nijedan kandidat nije dao neka jasna objašnjenja o perspektivama Minskog sporazuma, perspektivama Donbasa, perspektivama samoproglašenih republika, perspektivama odnosa sa Moskvom“, dodao je on, naglasivši da će snimak debate Vladimira Zelenskog i Petra Porošenka biti predat Vladimiru Putinu.

Prema podacima jednog predizbornog istraživanja, za Zelenskog će glasati od 61 do 72,2, a za Porošenka između 24 i 25 odsto birača.

Drugi krug izbora će biti održan u nedelju.

RT: Ruski embargo na naftu mogao bi dovesti do kolapsa ukrajinske ekonomije, upozoravaju u Kijevu - Ruska zabrana izvoza nafte i naftnih derivata u Ukrajinu kao odgovor na najnovije sankcije Kijeva, mogla bi biti katastrofalan udarac za ukrajinsku ekonomiju, tvrdi jedna od vodećih ukrajinskih rafinerija nafte.

"Sada kada suspenzija snabdevanja postane stvarnost, to zaista može dovesti do kolapsa ne samo na tržištu goriva, već i u ukrajinskoj ekonomiji, te potkopati nacionalnu bezbednost zemlje", navodi se u saopštenju "Ukrnafte". Da bi se situacija stabilizovala i zemlja dobila neophodne naftne derivate, kompanija je ponudila jačanje prerade naftnih zaliha sa kaspijskih polja.

Komentarišući zabrinutost u Kijevu zbog posledica embarga, ruski senator Aleksej Puškov je istakao da je Kijev već odavno spreman da "rastrga sve" povezano s Rusijom i kupuje robu od svojih zapadnih saveznika. On je napomenuo da su ukrajinske vlasti pogrešno smatrale da Rusija neće odgovoriti na "provokacije" Kijeva, te upozorio da ruska "rezerva sankcija nije iscrpljena".

"U Kijevu su smatrali da beskonačno uvođenje režima sankcija protiv Rusije, napadi i provokacije neće ostati bez odgovora, da će to biti jednosmerna igra. Velika greška. Sada, po volji svojih vlasti, Ukrajina će morati da okusi plodove Porošenkove linije, a rezerve sankcija Rusije nisu iscrpljene", saopštio je Puškov.

V Kieve sčitali, čto beskonečno vvodimыe režimom sankcii protiv Rossii, vыpadы i provokacii ostanutsя bez otveta, budut igroй v odni vorota. Krupnый prosčёt. Teperь Ukraine voleю ee vlasteй predstoit vkusitь plodы linii Porošenko. I rezerv sankciй so storonы Rossii ne isčerpan.
— Alekseй Puškov (@Alexey_Pushkov) April 18, 2019

„Tamo su odavno maštali da prekinu sve veze i ugovore sa Rusijom i kupuju od zapadnih država. Neka sada i kupuju. Srećno im bilo! Ako dođe do kolapsa, to će biti izbor Kijeva“, napisao je Puškov na Tviteru.

Čto эto v Kieve zagovorili o kollapse эkonomiki Ukrainы posle zapreta postavok nefti i nefteproduktov iz Rossii?Tam že davno mečtali vse porvatь i razorvatь s Rossieй i vse zakupatь v zapadnыh stranah. Vot i pustь zakupaюt. Poputnogo vetra! A budet kollaps, tak эto vыbor Kieva.
— Alekseй Puškov (@Alexey_Pushkov) April 18, 2019

Moskva je u četvrtak proširila ograničenja na određenu ukrajinsku robu. Pored izvoza nafte, Rusija je zabranila i uvoz druge robe, kao što su odeća, buldožeri, kao i cevi i vozila za polaganje cevi. Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je da su ograničenja za prošlu godinu bila u vrednosti od 250 miliona dolara.

Ruski potez usledio je oko nedelju dana nakon što je Kijev proširio svoje sankcije protiv Moskve, pored ranijih ograničenja trgovine.

Matvijenkova: Rusija veoma ceni efikasno predsedavanje Finske u Savetu Evrope i napore njenih predstavnika da reše krizu - Rusija vidi pozitivne pomake u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope kada je reč o krizi s ruskom delegacijom, izjavila je predsednik Saveta Federacije Rusije Valentina Matvijenko nakon sastanka s predsednicom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Lilijan Mori Paskje.

„Pažljivo pratimo ono što se događa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i vidimo realne pozitivne pomake i razumevanje da je neophodno razrešiti krizu“, rekla je Matvijenkova novinarima.

Prema njenim rečima, to potvrđuju bilateralni kontakti i javno iskazan stav Saveta Evrope. Rusija, dodala je Matvijenkova, veoma ceni efikasno predsedavanje Finske u Savetu Evrope i napore njenih predstavnika da reše krizu.

Ona je dodala da Rusija očekuje pozitivne pomake u vezi s tim pitanjem na sednici Saveta ministara Saveta Evrope koja će biti održana u maju u Helsinkiju, gde će biti razmatran status ruske delegacije u organizaciji.

„Na osnovu namera koje iskazuju razne strane vidimo da postoji želja da se donesu odluke koje bi onemogućile da se bilo kome oduzima pravo glasa i na osnovu kojih bi prijave za sesije mogle da se podnose ne samo u januaru, nego i u junu“, rekla je Matvijenkova.

Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Lilijan Mori Paskje je rekla da je susret s Matvijenkovom bio veoma dobar.

„To je bio dobar razgovor. Razgovarale smo o Parlamentarnoj skupštini, konferenciji o borbi protiv međunarodnog terorizma u Sankt Peterburgu, o svemu smo razgovarale“, rekla je Lilijan Mori Paskje novinarima.

Ruskoj delegaciji su u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u aprilu 2014. godine oduzeti pravo glasa i niz značajnih ovlašćenja zbog događaja u Ukrajini i ujedinjenja Krima s Rusijom. Naredne godine organizacija je u dva navrata razmatrala pitanje o obnavljanju ovlašćenja ruske delegacije, ali su umesto toga sankcije bile dodatno pojačane. Ruska delegacija je odbila da radi u takvim uslovima, tako da od 2016. godine Moskva ne šalje zahteve za akreditovanje svojih predstavnika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Organizacija je na aprilskoj sesiji većinom glasova usvojila rezoluciju u kojoj se prvi put od početka krize Rusija poziva da formira svoju delegaciju, kao i da plati doprinos za budžet Saveta Evrope.

Sud u Ukrajini odbio da proglasi Rusiju krivom za rušenje ukrajinskog aviona Il-76 u Donbasu - Melitopoljski opštinski sud u Zaporoškoj oblasti odbio je da usvoji zathev Tatjane Čimirkove, koja je tražila od njega da presudi da je njen muž poginuo usled „agresije Ruske Federacije protiv Ukrajine“. Fotokopija rešenja je objavena na sajtu "Gromadsьke TV".

Čimirkova je udovica ukrajinskog vojnika Aleksandra Belog, koji je poginuo u padu aviona Il-76 u Donbasu 2014. godine. To se dogodilo u oblasti luganskog aerodroma. Poginulo je ukupno 40 vojnika i devet članova posade. Ukrajinski vojnici koji su bili angažovani u specijalnoj operaciji izjavili su da su avion oborile snage Luganske Narodne Republike.

Krajem marta 2017. godine sud u Dnjepropetrovskoj oblasti osudio je general-majora Generalštaba Ukrajine Viktora Nazarova na sedam godina zatvora zbog nesavesnog odnosa prema vojnoj službi koji je bio uzrok tragedije.

Prema podacima istrage, on nije uzeo u obzir informaciju Službe bezbednosti Ukrajine da je let aviona rizičan i dozvolio je da se vojnici prevezu na luganski aerodrom.

Nazarov nije priznao krivicu i podneo je žalbu na presudu koja se i dalje razmatra na sudu.

Srbija nema nameru da uvodi sankcije protiv Rusije - Srbija ne uvodi sankcije protiv Rusije i nema nameru to da radi, ali zbog toga Zapad vrši pritisak na Beograd, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica dačić u intervjuu za "Izvestija".

„Srbija nije nikad uvodila, niti namerava da uvodi sankcije niti druge ograničavajuće mere protiv Rusije, bez obzira što se na Srbiju vrši jak pritisak“, rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar je dodao da Srbija namerava da uđe u EU, ali da želi da sačuva tradicionalne odnose sa Moskvom.

„Srbija želi da postane članica EU, ali to ne znači da treba da zaboravi tradicionalne odnose sa takvim prijateljima, kao što je Rusija“, zaključio je Dačić.

On je ranije na konferenciji za štampu u Moskvi nazvao Rusiju „najvećim prijateljem zemlje“, bez koje Srbija ne može da zaštitisvoje državne interese.
Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

O novom raketnom udaru na Krim – Ribar

Ukrajinske formacije pojačavaju intenzitet raketnih napada na Krim. Za nedelju i po izvršeni su napadi na Džankoj i rt Tarhankut, a večeras - na Simferopolj i ponovo na Džankoj....